„СИПА“ је скраћеница од енглеског назива „State Investigation And Protection Agency“, што у преводу значи Државна агенција за истраге и заштиту.
Усвајањем Закона о Агенцији за информације и заштиту, 2002. године основана је Агенција за информације и заштиту као самостална институција БиХ, одговорна за прикупљање и обраду података од интереса за спровођење међународних и кривичних закона БиХ, као и за заштиту врло важних личности, дипломатско-конзуларних представништава и објеката институција Босне и Херцеговине, те дипломатских мисија. У јуну 2004. године усвојен је Закон о Државној агенцији за истраге и заштиту којим је Агенција за информације и заштиту трансформисана у Државну агенцију за истраге и заштиту, те је постала полицијска агенција која своју надлежност остварује на цијелој територији БиХ. У складу са промјенама у полицијској структури у БиХ, усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту, од 1.1.2011. године послови и задаци заштите личности и објеката из надлежности СИПА-е прешли су у надлежност Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ.
СИПА-ом руководи директор, који има највише полицијско звање. Директор има једног замјеника, савјетнике и руководиоце основних организационих јединица, који за свој рад одговарају директору. Директора именује Савјет министара БиХ, на приједлог министра безбједности БиХ са листе предложених кандидата коју утврди Независни одбор Парламентарне скупштине БиХ, на мандат од четири године, уз могућност реименовања у другом наредном мандату. Директор је за свој рад и рад СИПА-е, те за ситуацију у областима из надлежности СИПА-е, одговоран министру безбједности БиХ и Савјету министара БиХ.
Сједиште СИПА-е је у Источном Сарајеву. Да би СИПА послове и задатке и своје надлежности могла адекватно обављати на цијелој територији БиХ, основане су четири регионалне канцеларије СИПА-е: Бања Лука, Мостар, Сарајево и Тузла.
Тренутно СИПА има 724 запослена, од чега је 505 полицијских службеника, 79 државних службеника и 140 запосленика (стање 22.3.2016. године).
Грађани могу пријавити кривично дјело телефоном, имејлом или лично доћи у најближу канцеларију СИПА-е. Пријаву могу поднијети путем анонимне и бесплатне телефонске линије „Кримоловци“ и путем електронског обрасца за пријаву кривичног дјела. http://sipa.gov.ba/sr/kontakt
Процедура пријема кандидата спроводи се на три начина:
Процедура пријема полицијских службеника спроводи се путем јавног оглашавања у складу са Законом о полицијским службеницима Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр. 27/04, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06, 15/08, 63/08, 35/09 и 7/12). На основу члана 42. наведеног закона, полицијски службеник приступа полицијском органу (Агенцији) у чину полицајца, као први ниво приступања за кадете са најмање IV степеном школске спреме, и у чину млађег инспектора, као други ниво приступања за кадете са најмање VI степеном школске спреме.
Процедура пријема државних службеника (ВСС) спроводи се јавним оглашавањем упражњених радних мјеста у складу са Законом о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 и 40/12), те Правилником о поступцима оглашавања, избора кандидата, премјештаја и постављења државних службеника у случају преноса или преузимања надлежности од стране институција Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр. 27/08, 56/09, 54/10 и 70/12).
Процедура пријема запосленика (ССС и ВШС) спроводи се јавним оглашавањем упражњених радних мјеста у складу са Законом о раду у институцијама БиХ („Службени гласник БиХ“, бр. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10 и 32/13) и Правилником о унутрашњој организацији Државне агенције за истраге и заштиту број: .broj: 16-09-02-721-31/13 од 06.10.2014. године.
Јавни огласи за полицијске службенике, државне службенике и запосленике објављују се у трима дневним новинама које се дистрибуирају на цијелој територији БиХ, а за полицијске службенике и запосленике и на веб страници СИПА-е, док се јавни огласи за државне службенике објављују на веб страници Агенције за државну службу БиХ.
Дакле, радни однос у СИПА-и може се засновати само пријавом на јавне огласе, под условом да кандидат који се пријавио на јавни оглас испуњава опште и посебне услове наведене у јавном огласу и да буде успјешан у конкурсној процедури.
Процедура пријема кандидата у радни однос у СИПА-и на позиције полицијских службеника остварује се путем јавног оглашавања у складу са Законом о полицијским службеницима БиХ („Службени гласник БиХ“, бр. 27/04, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06, 15/08, 63/08, 35/09 и 7/12).
Одредбама наведеног закона прописано је да полицијски службеник приступа полицијском органу у два нивоа и то:
1. у чину полицајца, као први ниво приступања за кандидате са најмање IV степеном школске спреме;
2. у чину млађег инспектора, као други ниво приступања за кандидате са најмање VI степеном школске спреме.
Да би неко постао полицијски службеник СИПА-е, односно да би се могао пријавити на оглас за полицијског службеника СИПА-е, мора испуњавати опште услове (држављанство БиХ, животна доб између осамнаест и тридесет и пет година живота, најмање IV степен школске спреме, љекарско увјерење као доказ о физичкој способности за рад, да против њега/ње није покренут кривични поступак и да није изречена правоснажна казна затвора за неко од кривичних дјела).
Сви кандидати који се пријаве на оглас за полицијског службеника морају проћи тестирање које се састоји од провјере општег знања, те психо-физичке спремности. Најуспјешнији кандидати на огласу потом морају проћи основну полицијску обуку, након чега и званично постају полицијски службеници СИПА-е.
На основу одлуке о потреби пријема полицијских службеника у радни однос, коју доноси директор СИПА-е, оглашава се упражњено радно мјесто. Сви јавни огласи за полицијске службенике објављују се у трима дневним новинама које излазе на подручју БиХ, те на службеној интернет страници СИПА-е. У јавним огласима које објављује СИПА наводе се, између осталог, општи и посебни услови које треба да испуњава кандидат, као и потребна документација коју треба приложити уз пријаву.
На веб страници СИПА-е постављена је Одлука о методу, начину и систему бодовања тестирања кандидата за полазнике основне обуке – кадета у Државној агенцији за истраге и заштиту, у којој можете пронаћи потребне информације у вези са тестирањем. http://sipa.gov.ba/assets/files/secondary-legislation/odluka-kadeti-sr.pdf
Послови из надлежности СИПА-е су:
1. спречавање, откривање и истрага кривичних дјела из надлежности Суда БиХ, а посебно: организованог криминала, тероризма, ратних злочина, трговине људима и других кривичних дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, те тешког финансијског криминала;
2. прикупљање обавјештења и података о кривичним дјелима из тачке 1., те праћење и анализа безбједносне ситуације и појава које погодују настанку и развоју криминала;
3. пружање помоћи Суду и Тужилаштву БиХ у прикупљању обавјештења, те извршавање налога Суда и главног тужиоца БиХ;
4. заштита свједока;
5. спровођење међународних споразума о полицијској сарадњи и других међународних инструмената у њеној надлежности;
6. криминалистичка експертиза;
7. остали послови прописани законом и другим прописом.
У оквиру организационе структуре СИПА-е постоји Одјељење за унутрашњу контролу који спроводи истраге на основу представки које се односе на незаконито понашање и рад запослених у СИПА-и. Одјељење за унутрашњу контролу спроводи истражне поступке о употреби силе, употреби смртоносне силе, прекорачења овлаштења и о корупцији у полицији, те, поред осталог, и основне безбједносне провјере.
Грађани су једни од иницијатора покретања интерних истрага и у сваком моменту могу дати примједбе на рад полицијских службеника СИПА-е али и других безбједносних агенција. Пријава се може поднијети путем имејла, поште или грађани могу лично доћи у најближу канцеларију СИПА-е.
Законом о независним и надзорним тијелима полицијске структуре БиХ основан је и Одбор за жалбе грађана на рад полицијских службеника у полицијским тијелима у БиХ. Одбор за жалбе грађана независно је тијело Парламентарне скупштине БиХ, који дјелује искључиво на професионалним основама, не заступајући, не штитећи нити подривајући интересе било које политичке партије, регистроване организације или удружења, или било којег народа у БиХ. Надлежан је за примање, евидентирање, процјењивање и просљеђивање жалби на поступање полицијских службеника БиХ, као и њихово упућивање надлежним полицијским тијелима, континуирано праћење у којој фази се налази предмет, иницирање одговарајућег поступка против подносиоца жалбе у случају лажне или тенденциозне жалбе, вођење свих одговарајућих евиденција и база података о жалбама грађана против полицијских службеника БиХ, о резултатима истраге и другим факторима на основу којих је покренут дисциплински или кривични поступак, за давање свих информација подносиоцу жалбе у вези са његовом жалбом, информисање Парламентарне скупштине БиХ о свом раду и др.
СИПА у року од три дана од запримања жалбе на рад полицијских службеника, жалбу доставља Одбору за жалбе грађана на поступање, а након окончања интерног поступка, у року од осам дана обавјештава Одбор о исходу интерног поступка.
“Осумњичени” је лице за које постоје основи сумње да је починило кривично дјело, али против којег није потврђена оптужница.
Осумњичени мора имати браниоца већ приликом првог испитивања ако је нијем или глух или ако је осумњичен за кривично дјело за које се може изрећи казна дуготрајног затвора.
Осумњичени, односно оптужени, мора имати браниоца одмах након што му је одређен притвор за вријеме док притвор траје.
Бранилац ће бити постављен осумњиченом, односно оптуженом, ако суд утврди да је то због сложености предмета или менталног стања осумњиченог, односно оптуженог, у интересу правде.
У случају постављања браниоца, осумњичени, односно оптужени, прво ће се позвати да сам изабере браниоца са предочене листе. Уколико осумњичени, односно оптужени, сам не изабере браниоца са предочене листе, браниоца ће поставити суд.
Након сазнања о почињеном кривичном дјелу или достављања извјештаја о постојању основа сумње о почињеном кривичном дјелу, истрагу спроводе агенције за спровођење закона (полиција) и надлежни тужилац. У складу са измјенама закона, које су извршене 2002. и 2003. године, према важећем Кривичном закону БиХ и Закону о кривичном поступку БиХ, у правном систему у БиХ истрагу, умјесто раније постојећег института истражног судије, спроводи тужилац. Дакле, процес кривичне истраге у надлежности је тужиоца, који у сарадњи са полицијским органима прикупља доказе о почињеном кривичном дјелу, те врши све друге радње из своје надлежности.
Извјештај о постојању основа сумње о почињеном кривичном дјелу тужиоцу достављају полицијски органи у БиХ. Грађани могу достављати информације за које сматрају да указују на почињење кривичног дјела.
Када се лице лиши слободе, такозвани полицијски притвор или тачније задржавање, може трајати највише 24 сата и у том се року лице лишено слободе мора предати надлежном тужиоцу. У случају када је лице лишено слободе због основа сумње да је починило кривично дјело тероризам, мора се предати тужиоцу најкасније у року од 72 сата. Када се лице лишено слободе преда надлежном тужиоцу, он има 24 сата да саслуша осумњиченог и одлучи да ли ће надлежном суду упутити приједлог за одређивање притвора. Уколико се суду упути приједлог за одређивање притвора, надлежни суд у року од 24 сата одлучује о приједлогу за притвор.
Осумњичено лице приликом испитивања од стране тужиоца или овлаштеног службеног лица има право затражити присуство адвоката. Такођер, осумњичено лице може одбити да одговара на питања или се у потпуности бранити шутњом.
Захтјев за претрес и изузимање предмета или документације подоноси тужилац када оцијени да је то нужно ради прикупљања одређених доказа у истражном поступку који се води, а до којих се не може доћи на други начин. Тужилац захтјев доставља надлежном суду који захтјев разматра и уколико је оправдан, суд доноси наредбу за претрес просторија и изузимање предмета или документације. Реализацију ових наредби врши овлаштена полицијска агенција, а изузети предмети достављају се суду који их онда уступа надлежном тужиоцу.
Посебне истражне радње примјењују се када тужилац оцијени да се до одређених доказа не може доћи на други начин, или да би истражне радње могле бити повезане са несразмјерним тешкоћама. У посебне истражне радње спадају: надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и техничко снимање лица, транспортних средстава и предмета који стоје у вези с њима, кориштење прикривених истражитеља и кориштење информатора, симулирани и контролисани откуп предмета или симулирано давање поткупнине, надзирани превоз и испорука предмета кривичног дјела. Посебне истражне радње одређује наредбом судија за претходни поступак на захтјев тужиоца. На основу наредбе посебне истражне радње могу трајати најдуже 30 дана, а на посебно образложен захтјев могу се одредити на додатних 30 дана. Посебне истражне радње могу укупно трајати најдуже шест мјесеци.
Посебне истражне радње могу се одредити за кривична дјела против интегритета Босне и Херцеговине, против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, тероризма, и кривична дјела за која се према закону може изрећи казна затвора од три године или дужа казна.
Претресање стана и осталих просторија осумњиченог, односно оптуженог, и других лица, као и њихових покретних ствари изван стана, може се вршити само онда ако има довољно основа за сумњу да се код њих налази починилац, саучесник, трагови кривичног дјела или предмети важни за поступак.
Претресање покретних ствари обухвата и претрес компјутерских система, уређаја за похрањивање компјутерских и електронских података, као и мобилних телефонских апарата. Лица која користе ове уређаје дужна су омогућити приступ, предати медиј на којем су похрањени подаци, те дати потребна обавјештења за употребу тих уређаја. Лице које одбије њихову предају може се казнити у складу са законом.
Лице се може претресати кад је вјероватно да је починило кривично дјело или да ће се претресом пронаћи предмети или трагови важни за кривични поступак. Претресање лица по правилу обавља лице истог пола.
Овлаштено службено лице може ући у стан и друге просторије без наредбе и без свједока и, по потреби, извршити претресање ако станар тог стана то жели, ако неко зове у помоћ, ако је потребно ухватити починиоца кривичног дјела који је затечен на дјелу или ради безбједности људи и имовине, ако се у стану или другој просторији налази лице које се по наредби суда мора притворити или принудно довести или које се ту склонило од гоњења.
Овлаштено службено лице може претрести лице без наредбе за претресање и без присутности свједока:
− приликом извршења наредбе о довођењу;
− приликом лишења слободе;
− ако постоји сумња да то лице посједује ватрено или хладно оружје;
− ако постоји сумња да ће сакрити, уништити или ријешити се предмета које треба од њега одузети и употријебити као доказ у кривичном поступку.
Када год постоји законит разлог, полицијски службеник може позвати лице да дође у службене просторије полицијског органа ради разговора. Разговори се обављају у времену између 06,00 сати и 21,00 сата и не могу трајати дуже од шест сати.
Позив на разговор мора садржати име и презиме лица које се позива, назив одјељења полицијског органа који упућује позив на разговор, као и мјесто, датум, вријеме и разлог позивања, те упозорење да ће лице које се позива бити присилно доведено уколико се на одговарајући начин не одазове позиву.
У изузетним случајевима, полицијски службеник овлаштен је лице позвати усмено или одговарајућим телекомуникационим средством, при чему је дужан да му саопшти разлог позивања и да га упозори на могућност да буде присилно доведено.
Овлаштено службено лице има право да лица затечена на мјесту почињења кривичног дјела задржи ради прикупљања изјава ако та лица могу дати обавјештења важна за кривични поступак, те је дужно о томе обавијестити тужиоца. Задржавање тих лице на мјесту почињења кривичног дјела не може трајати дуже од шест сати.
Полицијски службеник може употријебити силу само када је то пријеко потребно и искључиво у мјери потребној ради остварења законитог циља.
Уколико није другачије одређено законом, средства присиле, као што су физичка сила, укључујући борилачке вјештине, палицу, средства за везивање, уређај за присилно заустављање лице и возила, хемијска средства, ватрено оружје, водене топове, специјална возила, службене псе, специјалне врсте оружја и експлозивне направе, могу се употријебити када је то потребно за заштиту људских живота, одбијање напада, савладавање отпора те спречавање бијега.
Прије употребе било којег средства присиле, полицијски службеник даће упозорење, осим ако би то могло угрозити безбједност полицијског службеника или другог лица или би било очигледно непримјерено или бесмислено у датим околностима.
Физичка сила и палица не користе се према дјеци, старијим лицима, онеспособљеним лицима, укључујући лица која су озбиљно болесна, као ни према женама које су очигледно трудне, осим ако та лица директно угрожавају живот полицијског службеника или других лица.
Ватрено и специјално оружје не може се користити само да би се спријечио бијег лица, осим уколико је то једини начин одбране од директног напада или опасности, или у случају бијега лица лишеног слободе или осуђеног лица из установе за извршавање санкција.
Експлозивне направе не могу се користити ради спречавања бијега лица.
Полицијски службеник може употријебити ватрено оружје ако су употријебљена средства присиле била неефикасна, или ако употреба других средстава присиле не гарантује успјех.
Полицијски службеник може употријебити ватрено оружје ако нема другог начина да:
− заштити себе или друге од директне смртне опасности или озбиљне озљеде;
− − спријечи почињење кривичног дјела које представља озбиљну пријетњу животу или интегритету, лиши слободе лице које представља такву опасност и опире се полицијским органима.
Полицијски службеник даће довољно времена да се поступи по његовом упозорењу, осим ако би тиме настао ризик за њега самога или ризик наношења тешких или смртоносних повреда другим лицима, а околности налажу потребу за тренутном акцијом. Упозорење се неће упутити ако би то угрозило извршење полицијског задатка.
Полицијски службеник неће испаљивати хице упозорења.
У СИПА-и постоји Одјељење за заштиту свједока, које је једино специјализовано Одјељење у БиХ које заштићеним свједоцима пружа одговарајуће видове заштите и подршке. Од 2004. године, када је постало оперативно па до данас, Одјељење за заштиту свједока пружило је неки облик заштите за више од 1000 свједока који су свједочили на Суду БиХ и ентитетским судовима. Животи свједока који су били под заштитом овог Одјељења, као и животи њихових породица, никада нису били доведени у опасност. Сви службеници Одјељења прошли су посебне специјалистичке обуке, како би могли стручно и професионално обављати овај посао.
Одјељење за заштиту свједока пружа подршку и заштиту свједоцима у складу са релевантним прописима, с циљем да се обезбиједи ефикасна заштита свједока прије, током и након кривичног поступка. Такође, Одјељење доноси одлуке и спроводи мјере према свједоцима из програма заштите свједока, као и са страним свједоцима у БиХ у складу са споразумом или аранжманом склопљеним између БиХ и стране државе у вези са заштитом свједока.
Статус „заштићеног свједока“ може одобрити само Суд БиХ и то на приједлог тужиоца, по службеној дужности, на приједлог осумњиченог, оптуженог или његовог браниоца. Приједлог којег подноси неко од наведених мора садржати податке који утврђују идентитет свједока и поступак у којем ће свједок дати изјаву, те чињенице које указују да је лична безбједност свједока или његове породице угрожена због његовог учешћа у поступку и околности о којима свједок треба бити испитан.
Програм заштите свједока осмишљен је тако да у потпуности обезбиједи ефикасну заштиту свједока током и након кривичног поступка, како би му се омогућило слободно и отворено свједочење у кривичном поступку пред Судом БиХ. Након окончања кривичног поступка или након што свједок да своју изјаву, не значи да се потреба за његовом заштитом тог момента и завршава. Заштита свједока се и даље наставља, а о облику заштите и мјесту заштите одлучује Одјељење за заштиту свједока.
Обавезе свједока према Одјељењу за заштиту свједока и обратно дефинишу се након што се донесе одлука да свједок може ући у програм заштите и да је подобан за покретање програма заштите. Све обавезе дефинишу се посебним и обавезујућим уговором.
Да би свједок био измјештен из БиХ, као полазни елеменат узима се степен угрожености свједока, односно у којем обиму и на који начин је угрожена његова лична и имовинска безбједност, а што посебно и темељито разматра Одјељење за заштиту свједока. У овом случају примјењује се Закон о програму заштите свједока у БиХ.
Закон дозвољава измјену гласа, слике, давање псеудонима свједоку или свједочење путем видео-линка. Која мјера ће се примијенити одлучује Суд БиХ.
У програм заштите свједока улази лице којем је додијељен статус заштићеног свједока. Осим лица којем је додијељен статус заштићеног свједока, у програм заштите може ући и његова породица или њему блиска лице, односно лице или лица које свједок одабере. Свако од тих лица Одјељење за заштиту свједока провјерава, а коначну одлуку о укључењу у програм заштите доноси Комисија за примјену програма заштите.
Степен тајности заштите свједока на јако је високом нивоу. Одјељење за заштиту свједока дјелује у складу са Законом о заштити тајних података и другим законским и подзаконским актима. Члан 240. КЗ БиХ „Откривање идентитета заштићеног свједока“ односи се на сва друга лица која би на било који начин могла открити идентитет заштићеног свједока или неку другу појединост у вези с њим. Записник са саслушања свједока или други списи након окончања кривичног поступка архивирају се и на одговарајући начин чувају до 30 година.
Потребно је да се консултујете са својим браниоцем, тужиоцем или да поднесете захтјев Суду БиХ који даје своју коначну оцјену. На Вас се може примијенити Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока.
Да, разлика постоји. Свједок под пријетњом је онај свједок чија је лична безбједност или безбједност његове породице доведена у опасност због његовог учешћа у поступку, као резултат пријетњи, застрашивања или сличних радњи које су у вези са његовим свједочењем или свједок који сматра да постоји бојазан да би таква опасност вјероватно проистекла као посљедица његовог свједочења. Угрожени свједок је онај свједок који је озбиљно физички или психички трауматизован околностима под којима је извршено кривично дјело или који пати од озбиљних физичких поремећаја који га чине изузетно осјетљивим, односно дијете или малољетник.
Јединица за специјалну подршку пружа неопходну помоћ осталим организационим јединицама Агенције, обезбјеђујући додатну полицијску тактику, опрему и људство када су потребне појачане мјере безбједности. Јединица обавља најзахтјевније и најсложеније тактичке и оперативно-техничке полицијске радње, примјењујући полицијска овлаштења у високоризичним ситуацијама када су неопходне посебне вјештине, обученост и опрема. Обавља и друге послове у складу са законом. Наведене активности извршава на основу одобрења директора.